Mi­šu­ru Ra­do­vi­ću, ko­ji je zbog te­ške po­vre­de ostao bez ika­kvih pri­ho­da, eki­pa ,,Da­na” uru­či­la je pa­ket Ban­ke hra­ne sa na­mir­ni­ca­ma i sred­stvi­ma za hi­gi­je­nu.
- Hva­la ,,Da­nu” i Ban­ci hra­ne na ovom ge­stu. Do­bro će mi do­ći u ovim te­škim tre­nu­ci­ma, ali mo­je mu­ke su mno­go ve­će – ka­že Mi­šur Ra­do­vić.
Pod­sje­ća­mo da zbog te­ške po­vre­de, ko­ja mu je na­met­nu­la šta­ke i us­kra­ti­la pri­ho­de, iako ima 44 go­di­ne, Ra­do­vić ni­je u sta­nju da ra­di i za­ra­di za ži­vot. Bez ika­kvih pri­ho­da, pod­sta­nar, ne zna da li mu je te­že što ne mo­že da ra­di ili što se ni­ko ni­je na­šao da po­mog­ne ma­kar pri­vre­me­no jer, ka­ko ka­že, ni­je čo­vjek ko­ji mo­li za mi­lo­sti­nju.
– Sve ove stva­ri su ga­zdi­ne, pod­sta­nar sam, du­gu­jem mu tri ki­ri­je sa stru­jom, što ukup­no iz­no­si 420 eura, a ra­ču­ni i mje­se­ci se go­mi­la­ju. Po­lo­mio sam skoč­ni zglob, spolj­ni je pre­lom, imam ši­nu u pe­ti i ne mo­gu da ra­dim. Imam če­tr­na­est ko­na­ca, te­ti­ve sam po­ki­dao. U bol­ni­ci sam pro­veo osam da­na. Bio sam sko­ro ne­po­kre­tan. Ni­je­sam imao ni da pla­tim iz­la­zak iz bol­ni­ce – go­vo­ri Mi­šur Ra­do­vić. Ne­za­po­sle­nost i ne­iz­vi­je­snost ote­ža­va­ju mu sva­ki no­vi dan...
– Obra­ćao sam se pod­go­rič­kom gra­do­na­čel­ni­ku Sla­vo­lju­bu Sti­je­po­vi­ću, pi­sao sam i pi­smo pred­sjed­ni­ku dr­ža­ve Fi­li­pu Vu­ja­no­vi­ću. Kad sam se ras­pi­ti­vao, ka­žu da je u pro­ce­du­ri. To mi je po­nio po­li­ca­jac is­pred zgra­de pred­sjed­ni­ka, jer ja ni­je­sam mo­gao uz ste­pe­ni­ce. Če­kam. Ra­ni­je sam se obra­ćao i so­ci­jal­nom, ali od to­ga ne­ma ni­šta. Po­sli­je ni­je­sam ni po­ku­ša­vao. Pri­ma­ju ne­ki što ima­ju po 500 ova­ca, a ja ne­mam ni­šta. Oni mi tu mol­bu ni­je­su udo­vo­lji­li, već su me po­sla­li u na­rod­nu ku­hi­nju. Ne tra­žim hra­nu ali, evo u ka­kvom sam sa­da sta­nju, da mo­ram da mo­lim. No­gu sam slo­mio na po­slu, a ni­je­sam bio osi­gu­ran, jer sam bio na prob­nom ra­du i sa­da ne­mam ni­šta – ka­zao je Ra­do­vić. On do­da­je da je i ra­ni­je ra­dio kod pred­u­zet­ni­ka ko­ji ga mno­go pu­ta ni­je­su pla­ća­li i ko­ji na­kon oba­vlje­nog po­sla obe­ća­ju is­pla­tu i sa­mo pro­mi­je­ne broj te­le­fo­na. Ni­ka­da ni­je uspio na­pla­ti­ti broj­na po­tra­ži­va­nja. Ne zna ni ko­me vi­še da se obra­ti.
– Si­gur­no tri ili če­ti­ri mje­se­ca ne­ću mo­ći da ra­dim. Ka­ko ću pla­ti­ti sta­na­ri­nu, stru­ju i da­žbi­ne, ne znam. Ne tra­žim po­moć, ne­ću da mo­lim, tra­žim po­zaj­mi­cu, ko­ju bih vra­tio na­kon što bih mo­gao da ra­dim. Sa­mo dok sta­nem na no­ge – ka­zao je Ra­do­vić. On je do­dao da mu ne­ka­da do­đe da pre­kra­ti mu­ke.
- Ga­zda me tr­pi i nje­mu sam na te­re­tu. On ovo ne iz­da­je od bi­je­sa, već što mu je po­tre­ba. Ne znam šta da ra­dim! Ka­ko da iza­đem na kraj? Sa­da sam išao na kon­tro­lu pje­ške sa Za­go­ri­ča, pre­ko Go­ri­ce, jer ni­je­sam imao nov­ca za auto­bus, a sra­mo­ta me da mo­lim vo­za­ča da me pu­sti. Tri sa­ta sam pje­ša­čio sa obje šta­ke. Obru­kah se – pri­ča Mi­šur Ra­do­vić. Do­da­je da je ki­šo­bran ta­da za­ka­čio na le­đa, ali je skroz po­ki­snuo, jer od šta­ka ni­je mo­gao da ga dr­ži.
- Ni­je­sam čo­vjek ko­ji tra­ži mi­lo­sti­nju, ali sam u si­tu­a­ci­ji da jed­no­stav­no ne mo­gu ni­šta da pri­vri­je­dim. U op­šti­ni su mi re­kli da će mi ne­što za­vr­ši­ti, dao sam im broj ži­ro ra­ču­na, ali sve su to obe­ća­nja, da­nas sju­tra. Sve mi dje­lu­je kao pre­va­ra. Imam uti­sak da ho­će sa­mo da me ski­nu s vra­ta – ka­že Mi­šur Ra­do­vić.
A.ĆU­KO­VIĆ


Ra­čun za po­moć

Svi lju­di do­bre vo­lje, ko­ji ima­ju mo­guć­no­sti i že­le da po­mog­nu ovom čo­vje­ku, mo­gu to uči­ni­ti upla­tom sred­sta­va na ži­ro ra­čun broj 535-1600100001218-16 kod Pr­ve ban­ke, na ime Mi­šur Ra­do­vić.